ISHRANA DECE RANOG UZRASTA

Prvih nedelja i meseci po rođenju bebe, roditelji više od svega žele da ona bude zdrava i da napreduje kako treba. Zato se najčešće pitaju - da li je beba dvoljno jela?

Za pravilan i zdrav razvoj svakako su potrebni i hrana, i zdravlje, i dobra nega bebe. Ishrana jeste jedan od najvažnijih uslova za napredovanje, pogotovo u početku kada je rast veoma intenzivan (za godinu dana dete bi trebalo gotovo da utrostruči težinu sa rođenja).

Dojenje, kao isključivi način ishrane, preporučuje se u prvih šest meseci života, jer je majčino mleko najzdraviji, najkvalitetniji i najjednostavniji način ishrane. Važno je učiniti sve što je moguće da svaka beba dobije ovakav vid ishrane. Porodica je svakako najvažnija u pružanju podrške majci i bebi u tom periodu. Jednako je važna i podrška zdravstvenih radnika koji vrlo uspešno mogu da vas informišu o prelasku na čvrstu hranu - koju hranu treba uvoditi i kojim redom, koje namirnice sadrže hranljive sastojke potrebne vašoj bebi za pravilan i zdrav razvoj.

Mnoštvo informacija o ishrani bebe i malog deteta dostupno je i putem elektronskih medija i interneta. Međutim, zdrava ishrana ne podrazumeva samo hranljivu vrednost, raznovrsnost i kvalitet obroka koji dete unosi u organizam. Elementaran deo ishrane je podsticanje deteta da prihvata i unosi sve vrste namirnica koje doprinose njegovom zdravlju, nove načine pripreme, različite ukuse i izgled obroka.

Važno je i kako su obroci organizovani, ko u njima učestvuje, kako dete učestvuje u pripremi obroka i jelu, koliko često je porodica okupljena oko zajedničkih obroka. Značaj se pridaje i tome šta dete uči dok jede. Znamo da zdrava ishrana podržava, ne samo opšti razvoj i zdravlje deteta, već podstiče i pojedine aspekte razvoja, kao što su razvoj čula, motorike, razvoj saznajnih funkcija, sposobnost planiranja i samoregulacije.

Roditelji ili odrasli koji brinu o zdravlju i razvoju deteta, pored toga šta je dete pojelo, često se pitaju kako je protekao obrok? U kakvoj atmosferi, razmeni, komunikaciji? Obroci su važni trenuci u životu deteta i porodice. Tada detetu pomažete da nauči da se pravilno hrani i da jede samostalno, i imate priliku da mu, na zanimljiv i razumljiv način, pričate o zdravlju i razvoju kojima ishrana doprinosi. Zajedno sa detetom jedite iste obroke, kako biste pokazali da je zdrava ishrana vaša porodična vrednost. Negujte obrok kao priliku da svakog dana to zajedničko vreme provedete kvalitetno.

ŠTA JE HRANjENjE NA ZAHTEV?

Danas se mnogo govori o značaju interakcije između deteta i odraslog prilikom hranjenja. Preporučuje se model koji stručnjaci nazivaju hranjenje na zahtev (responsive feeding). Hranjenje na zahtev podrazumeva dvosmernu razmenu, tokom koje odrasli pažljivo prati signale koje mu dete šalje i na njih odgovara na odgovarajući način (response = odgovor). Dete pomoću signala izražava različite utiske: koliko je gladno, da li mu se dopada ponuđena hrana, koliko mu je privlačan ukus, miris, izgled hrane, uživa li u razmeni emocija i komunikaciji? Kao odgovoran roditelj, vi ćete ih svakako uvažiti i dobro promisliti kako na njih da odgovorite. Vaš cilj nije samo da dete pojede zdrav obrok, već i da prihvati tu vrstu namirnice i pojede potrebnu količinu. U fazi hranjenja, neophodno je da podržite svoje dete da prihvati i zavoli sve namirnice (čak i one koje vi niste voleli dok niste postali roditelji), da razvije zdrave navike kao što je samostalno uzimanje hrane, a zatim i aktivno učešće u njenoj pripremi.

Hranjenje treba da bude odgovor na potrebu deteta, ne na potrebu raditelja, a konzumiranje hrane treba da ima ritam koji je detetu prepoznatljiv. Na taj način vaše dete zna kakav odgovor može i ubuduće da očekuje i kako da se ponaša u sličnoj ili istoj situaciji. Ovakvim pristupom, od prvog obroka gradite odnos između vas i vašeg deteta koji se zasniva na poverenju. Zavisno od toga koliko je vaš odnos stabilan, predvidljiv i bez stresa, dete će moći da izgradi poverenje prema okruženju u kome odrasta. Odnos, atmosfera, način na koji se hrana priprema i konzumira od izuzetne su važnosti za razvoj deteta. Razmena pozitivnih emocija tokom obroka značajno utiče na to kako će se hrana preraditi u organizmu i da li će svi hranljivi sastojci biti najbolje iskorišćeni. Hranjenje koje je praćeno usmerenom brigom i pažnjom odraslog, može da pomogne da se i nekada oskudni porodični resursi, koji mogu da utiču na kvalitet ishrane, iskoriste na najbolji mogući način za razvoj deteta. Svaki obrok je prilika da podržite različite aspekte razvoja deteta.

Čulni razvoj se podstiče na taj način što dete opaža da hrana lepo izgleda, uživa u njenim bojama, ukusima i mirisima. Motorika se razvija tako što dete za vreme obroka uči da sedi, da dohvata, usavršava koordinaciju tako što drži kašiku ili viljušku koju prinosi ustima i što preciznije stavlja hranu u usta, uči da žvaće, guta itd. Saznajni razvoj se odvija tako što za vreme obroka dete prepoznaje boje, namirnice, mirise, ukuse, imenuje ih, uči kako se one kombinuju u različitim jelima, kako im se usklađuju ukusi. Veštinu samoregulacije dete uči tako što: bez velikog negodovanja prihvata blago odlaganje obroka iako je gladno; čeka svoj red ili čeka da hrana bude spremljena; uči da kritički promišlja i saopštava svoje mišljenje o hrani koja mu se nudi; uči da pregovara o hrani i obrocima; kada čuje reči podrške i pohvale, srećno je; zadovoljno je sobom kada uspe samostalno da jede i uči da uživa u ovim svojim uspesima.

KAKO ISHRANA DOPRINOSI OPŠTEM RAZVOJU?

Okruženje u kome se odvija ishrana deteta ne pomaže samo pri stvaranju rutine, već pospešuje i interakciju. Komunikacija i razmena odraslog sa detetom, u situaciji hranjenja i ishrane, prevazilazi rutinu obroka i preliva se na roditeljstvo uopšte, jer odnos koji se gradi oko obroka i ishrane utiče i na ukupne odnose između deteta i odraslog. Zato obratite pažnju kako reagujete kada vaše dete negoduje ili ispoljava negativan stav prema hrani koja mu se nudi i prema ishrani uopšte. Kod male dece ove situacije su česte, jer se odnos prema ishrani tek gradi, promene u ishrani su učestale, uvode se nove namirnice, način pripreme je promenljiv.

Sa druge strane, rani uzrast je karakterističan i po intenzivnoj izgradnji imuniteta zbog čega neretko strada i apetit deteta. To je period kada se detetu mora pružati dodatna podrška kako bi mu očuvali zdrav odnos prema hrani i zdrave navike u ishrani. Kada vaše dete pokazuje da je više zainteresovano za druge sadržaje u okruženju nego za obrok, važno je da pokažete da ste primili taj signal i da na njega odgovorite. Ukoliko ga uvažavate, odnosno razumete kao znak da detetu nešto ne odgovara, prilagodite svoj odgovor, pronađite način da motivaciju okrenete ka pozitivnom ishodu. Možete tu situaciju da prihvatite i kao priliku da „pregovarate“. Imate razne mogućnosti: odlaganje obroka, popravljanje ukusa ili uklanjanje ometajućeg sadržaja. Možete da ponudite detetu da prvo proba hranu, da probate prvo vi pa dete, da smanjite količinu u tanjiru, pa je tokom obroka povećate. U svakom slučaju, ako primetite da dete menja pozitivan odnos prema hrani koju ste pripremili, pobrinite se da hrana izgleda nekako privlačnije za dete, dozvolite detetu da izabere tanjir iz koga će da jede, neka samo aranžira sto itd.

ŠTA DA RADITE KADA NE IDE SVE PO PLANU? JOŠ PAR SAVETA

Pohvala i podrška su uvek dobrodošli, kao i beskrajno mnogo strpljenja! Pogotovo kada se suočavate sa izazovima kao što su niska telesna težina na rođenju i slabo napredovanje u prvim mesecima. Istraživanja ukazuju da se ovakvi izazovi lakše prevazilaze i da beba brže napreduje ukoliko joj posvećujete više pažnje kroz igru i komunikaciju, ako odgovarate na njene signale i hranjenje prilagođavate njenim potrebama. Beba koja ne napreduje u težini, usporeno uči, jer može biti uznemirena, neaktivna i manje raspoložena za igru i učenje. Beba koja je manje aktivna, slabije privlači pažnju odraslog, ne komunicira svoje potrebe. Vremenom, majka nije uvek u stanju da adekvatno odgovori na njih. I kada hranite dete i kada mu pomažete da jede samo, potrudite se da prepoznate trenutak u kome je postalo sito. Hranite dete polako i strpljivo. Ohrabrujte ga da jede, ali ga ne forsirajte. Ponudite novu hranu više puta, jer deca često odbiju novu hranu prvih nekoliko puta. Ako dete odbija mnoge namirnce, pripremite ih na drugi način. Kombinujte ukuse, izgled, strukturu, načine podsticanja. Uklonite sve što može da ometa hranjenje.

Obroci su vreme za učenje i ljubav, i zato razgovarajte tokom obroka uz kontakt „oči u oči“.